Nutricia Zdrava hrana
Nutricia Makrobiotika
Vaše mesto za zdravu ishranu

Blagodeti bundeve u ishrani

Štampaj
Podeli

Autor: Marija Šarović, 01.10.2013.

Bundeva (dulek, tikva) jednogodišnja je biljka poreklom iz tropske Amerike. Gotovo svi delovi bundeve su jestivi – plod, listovi, cvetovi i seme, mada se na našem podneblju prednost daje plodu i semenu, dok se na Istoku u supama ili uz bareno zeleno povrće jedu i mladi listovi bundeve, bogati vitaminom A, fosforom, kalcijumom i magnezijumom.
Blagodeti bundeve u ishrani

Nezrele bundeve mogu se spremati kao i drugo povrće, dok su sasvim zreli plodovi odlični za slatkiše i napitke. Ako u brašno za hleb stavite malo bundevinog mesa (pulpe), on će biti i ukusniji i svež nešto duže. Brašno od semena bundeve, zahvaljujući visokom procentu proteina, dodaje se pšeničnom brašnu za hleb i kolače. Bundeva se može spremiti na mnogo načina, a najbolje je dinstati je na pari kako bi se sačuvali svi hranljivi sastojci. Seme se može davati i deci. Kao lek, seme bundeve se danas najviše koristi kod problema sa mokrenjem, uglavnom vezanih za benigni adenom prostate. Važno je napomenuti da seme budeve olakšava simptome benignog adenoma, a ne utiče na njegovo smanjenje kad se on već pojavio. U narodnoj medicini seme bundeve se, samleveno i pomešano sa medom, nekada mnogo koristilo protiv crevnih parazita, uključujući i pantljičaru. U ajurvedi se takođe pominje u ovom svojstvu. Tucakov navodi da su se meso i sok bundeve koristili u lečenju psorijaze. Pire i svež sok na Zapadu se daju za lečenje zapaljenja tankog creva, krvavog proliva i teškoća u organima za mokrenje, hroničnog nefritisa itd.

Sastav i svojstva
Bundeva je vrlo niskokalorična biljka. Sto grama bundeve sadrži samo 26 kalorija i nema zasićenih masti i holesterola. Bogata je dijetalnim vlaknima, antioksidansima, mineralima. Jedna je od biljaka koja se uvek preporučuje kod kontrole holesterola i u kurama za mršavljenje. Skladište je antioksidansnih vitamina (A, C, E). Čitava porodica Cucurbitaceae sadrži visoke količine vitamina A, prirodnog antioksidansa koji održava svežinu i vitalnost kože i mukoznih membrana. To je i vitamin od najveće važnosti za dobar vid, a biljke koje ga sadrže u izobilju, poput bundeve, pomažu organizmu u prevenciji i borbi sa rakom pluća i usne šupljine. Bundeva sadrži 246% preporučene dnevne doze vitamina A. Takođe je odličan izvor mnogih polifenolskih flavonoida kao što je betakarotin, koji bundevi daje žutu boju i prerađuje vitamin A u organizmu. Bundeva je i dobar izvor kompleksa vitamina B (folna kiselina, nijacin, vitamin B6 – piridoksin, riboflavin, tijaminska i pantotenska kiselina) i minerala (bakar, kalcijum, gvožđe, magnezijum, mangan, selen, cink, potasijum i fosfor).

Seme
Seme bundeve je odličan izvor dijetalnih vlakana, proteina, minerala, vitamina i nezasićenih masnih kiselina odličnih za srce. U sto grama bundevinog semena ima 559 kalorija, 30 grama proteina, 110% preporučene dnevne doze gvožđa, oko 30% nijacina, mikroelemenata selena (17%), cinka (71%), mangana itd.  Seme sadrži 30% belančevina, 38% masnog ulja, vitamin E, smolu, šećer, pektin itd. Utvrđeno je antikancerogeno svojstvo semena, a karotinoidni pigmenti u ulju semena bundeve dobra su prevencija kod raka prostate. Ishrana bogata semenom bundeve umanjuje rizik od raka želuca, pluća i dojke. Gram proteina iz semena sadrži istu količinu esencijalne aminokiseline triptofana kao i cela čaša mleka.

Ulje
Bundevino ulje je tamnozeleno, sadrži 45% linolinske, 25% oleinske i 30% palmitinske i stearinske kiseline. Lako je svarljivo i bogato antioksidansima. Sadrži nezasićene masti i vitamin E, što ga čini zdravom alternativom konvencionalnih ulja. Ulje semena bundeve ima i jako antiupalno dejstvo.

 
Plod
U mesu (pulpi) bundeve ima preko 90% vode, belančevina, malo ulja, vitamina C i A, enzima, manganovih soli, flavonoida, obilje karotina i nekoliko vrsta antioksidanasa. Lekovita svojstva: Tradicionalno se bundeva u lekovite svrhe koristila u Meksiku, Kini, Americi i Africi. Posebno je cenjena zbog svojih antioksidansnih svojstava, pošto je seme bogato vitaminom E (tokoferol, koji je i odličan antioksidans). Bundeva je jedna od najmoćnijih biljaka kad je reč o dijabetesu, posebno kod dijabetesa tipa 2, jer smanjuje nivo šećera u krvi. Seme bundeve uništava parazite i crve. Proteini i ulja iz semena bundeve mogu zameniti antibiotike u lečenju ovih oboljenja, jer inhibiraju rast širokog spektra bakterija i gljivica, a ne izazivaju rast tolerancije poput antibiotika. Dokazana su i lekovita svojstva semena kod kamena u bubregu. Seme bundeve umanjuje nivo supstanci koje pospešuju nastanak kamena, a i povećava nivo supstanci koje inhibiraju nastanak kamena, tako da je dvostruko delotvorno. Samo desetak grama dnevno bundevinog semena dovoljno je za prevenciju kamena u bubregu. Kao odlična preventiva za slabovidost preporučuje se samo šolja barene ispasirane bundeve dnevno. Pošto sadrži preko 200 procenata preporučene dnevne doze vitamina A, bundeva pomaže vid, posebno pri nejasnom svetlu. Najzad, bundeva je i antidepresiv: zahvaljujući visokom nivou triptofana, seme se preporučuje u lečenju depresije. Triptofan je aminokiselina koja uvećava nivo serotonina („hormona sreće“) u mozgu.

Nazad na: Namirnice

Čitanja: 8421 | Komentara: 3 | Dodaj komentar
Štampaj
Podeli


Mapa sajta | XML Sitemap | rss RSS | Bookmark and Share | Vrh strane
Designed by bgsvetionik.com | powered by BGS CMS