Nutricia Zdrava hrana
Nutricia Makrobiotika
Vaše mesto za zdravu ishranu

Lekovito bobičasto voće

Štampaj
Podeli

Autor: Marija Šarović, 14.07.2013.

Bobičasto voće osim izvanrednog i osvežavajućeg ukusa sadrži hranljive sastojke od neprocenjive vrednosti. U ovom tekstu opisaćemo najvažnija svojstva bobičastog voća maline, kupine i borovnice.
Lekovito bobičasto voće

Malina (Rubus idaeus)

Malina se zove još i jagodnjak, planinska malina ili crvena kupina. Samonikla malina raste u planinskim predelima, a po izgledu se ne razlikuje mnogo od kultivisane, mada je ova druga manje aromatična. Divlja malina dozreva u julu, a u planinskim predelima čak i krajem avgusta.

Organske kiseline, pektin i celuloza iz malina suzbijaju upale sluzokože i creva, podstiču lučenje sokova za varenje i žuči, leče zatvor i prolive izazvane upalama crevne flore, čiste organizam od otrova i teških metala. Zbog visokog sadržaja kalijuma, malina se preporučuje svima onima koji pate od poremećaja srčanog ritma. U narodnoj medicini malina se koristi u lečenju prehlade, gripa, teških infekcija disajnih puteva, groznice i neuralgičnih tegoba. Takođe, malina je i sastojak preparata protiv neplodnosti, polne nemoći, neurastenije. Grančice i lišće maline sadrže materije sa hormonskim delovanjem koje snižavaju aktivnost štitne žlezde i utiču na hipofizu. Odavno je poznat i njihov uticaj na reproduktivne organe, a slična svojstva ima i kupina. Plod sadrži voćne kiseline, šećere, pektine, tanine, flavonoide, vitamin C, minerale (gvožđe, fosfor, kalijum). Sveže maline deluju i kao blagi laksativ.

Od malina se može praviti sirup, kašasti sok, sulc, sos, sladoled, sirće. Takođe, sveži plodovi se mogu sušiti i tako sačuvati za upotrebu u zimskim mesecima. Osušen malinov plod ulazi u sastav voćnih ili vitaminskih čajeva zajedno sa šumskom jagodom, borovnicom, šipkom. Sve ovo voće i kad je osušeno zadržava znatnu količinu vitamina, posebno vitamina C. U zimskim mesecima posebno je dobro imati zalihe suvih malina, jer se od njih pravi odličan čaj za preznojavanje. Pet-šest kašika suvih malina treba preliti sa tri čaše vrele vode, poklopiti i ostaviti desetak minuta. Napitak treba popiti dok je još vruć, a potom leći i pokriti se.

Premda je plod ne samo lekovit, već i veoma ukusan, treba pomenuti i lekovito dejstvo malinovog lišća. Ono se, osušeno, isitnjeno i pomešano s listovima divlje jagode i kupine, koristi kao čaj. Kao lek, lišće se koristi protiv proliva, viška želudačne kiseline, obilnih menstruacija, kožnih osipa i lišajeva, upale očiju. List sadrži polipeptide, tanine, flavonoide, vitamin C (137 mg u 100 grama lista) i organske kiseline. Upotrebljava se protiv proliva i uopšte kao adstringens (tj. za površinsko skupljanje tkiva, za lečenje kože i sluznice), za ispiranje blagih infekcija usne duplje. Ulazi i u sastav grudnih čajeva.

Sok sveže maline sadrži znatne količine organskih kiselina (limunove i jabučne), šećer, pektin, vitamin C. Svež sok od maline pomešan sa medom je odličan napitak za grozničava i stanja sa povišenom temperaturom. Kao sirup ili pomešan sa vinskim sirćetom, ima dobro dejstvo na srce.

U poslednje vreme i kod nas u širu upotrebu ulazi odlično voćno sirće od maline, koje se, osim u kulinarstvu, koristi i kod grozničavih stanja. Sirće možete napraviti i sami: 300 grama malina potopi se u 250 grama vinskog sirćeta. Mešavina se ostavi da kisne deset dana, a zatim se procedi i koristi.

Novija istraživanja ukazuju na prisustvo sastojaka maline koji mogu delovati na matericu, i to stimulirajuće i antispazmodički. Zbog česte primene čaja za olakšanje porođaja, posebno u narodnoj medicini, treba napomenuti da se ne preporučuje upotreba tokom trudnoće i pred porođaj, osim pod lekarskim nadzorom.

Kupina (Rubus fruticosus)

Kupinu kod nas zovu još i kupinjača, ježevina i crna jagoda. Latinsko ime kupine je naziv za veliki broj sličnih vrsta, a kod nas su najzastupljenije R. loydianus, R. bicolor i R. candicans. Plodovi sadrže malo vitamina, ali su zato bogati mineralima (imaju dosta gvožđa, kalijuma i magnezijuma), pa se preporučuju kao sredstvo za jačanje. Kupina sadrži 8-14% tanina, organske kiseline, flavonoide. Deluje kao adstringens, dakle, isto kao i malina. Koristi se kod akutnih proliva i za ispiranje kod blagih infekcija usne duplje. I sveži plodovi i sirup deluju blago laksativno i olakšavaju pražnjenje creva.

Pored ploda, upotrebljava se i list kupine. I on deluje stežuće, te se koristi kod raznih upala sluzokože. Beru se samo potpuno mladi zeleni listovi, u junu i julu po suvom vremenu. U lišću ima tanina, zbog čega je vrlo oporog ukusa i upotrebljava se kao adstringens kod hroničnog proliva, hemoroida, za ispiranje grla. Zbog ovog svog svojstva, kupina je odlična za lečenje grla i sitnih ranica u ždrelu. Koristi se za ispiranje grla, kao čaj ili odvar od lišća pomešan sa sirupom od ploda kupine. Za čaj je potrebno 20 grama lišća na litar vode, a za odvar 10 grama lišća na 100 grama vode. Mešavinom čaja ili odvara sa sirupom grlo se može ispirati više puta dnevno.

Od listova se spravlja ukusan vitaminski čaj, koji po aromi podseća na ruski. Fermentisan list kupine daje napitak koji se ranije koristio kao zamena za čaj. Plodovi se mogu pripremati na razne načine (kompot, pekmez, marmelada, sirup, žele).

Listovi i koren su prastari domaći lek kod proliva. Čaj se može upotrebljavati i kod zapaljenja tankog i debelog creva (enteritisa, hroničnog apendicitisa) i belog pranja. Kupina je ekspektorans, tj. olakšava iskašljavanje sekreta. U narodnoj medicini list se koristi za žvakanje kod desni koje krvare. Sokovi, džemovi i vina preporučuju se deci, slabim i iscrpljenim osobama.

Borovnica (Vaccinium myrtillus)

Ime roda potiče od izmenjenog latinskog bacca – bobica. Koriste se list i sušeni plod, s tim što se list bere u proleće dok biljka cveta, a plod kad je sasvim zreo. List ima slabo gorak i izraženo adstrigentan ukus, a plod specifičan miris i slatko-kiseli ukus.

Listovi borovnice sadrže do 20% katehinskih tanina, do 18% šećera, preko 2% saponina, organske kiseline i dosta minerala (kalijum, natrijum, mangan, hrom, gvožđe, bakar), oko 2% neomirtilina, 1% mirtilina, 220 mg vitamina C, flavonoide i alkaloide. List borovnice je kardiotonik (služi za pojačanje snage kontrakcije srca), diuretik, holeretik (za pojačanu sekreciju i sakupljanje žuči u jetri), adstrigens. Smanjuje nivo šećera u krvi, što se pripisuje neomirtilinu, mirtilinu i hromu, pa je sastavni deo biljnih mešavina za dijabetes II stepena. Takođe, list ili ekstrakt lista se upotrebljavaju kod poremećaja želudačno-crevnog trakta (proliv, nedostatak apetita, zapaljenje creva). Koriste se i u stomatološkoj praksi. List se upotrebljava kao diuretik, a spolja deluje kao adstringens. U narodnoj medicini najčešće se koristi za sniženje šećera u krvi (list ubran pre cvetanja), ali i za prevenciju i lečenje bolesti gastrointestinalnog trakta, bubrega, urinarnog i respiratornog trakta, kod reumatizma, hemoroida, za čišćenje krvi. Kod šećerne i vodene bolesti, kao i kod upala sluzokože grla, treba pripremiti odvar: 60 grama osušenih i isitnjenih listova preliti litrom vode, kuvati dok se količina ne prepolovi, procediti i piti 3-4 šolje u toku dana. Ipak, list borovnice treba koristiti umereno, jer se kod predoziranja ili dugotrajne upotrebe može javiti hronično trovanje sa propratnim pojavama (uzbuđenje, mišićni tonus).

Plod borovnice je bogat organskim kiselinama (limunska, jabučna i dr.), sadrži do 30% šećera, vitamine C i kompleks B, oko 1 mg karotina, oko 6 mg vitamina C, tanine, flavonoide, invertni šećer, pektine. U semenkama sadrži do 30% masnih ulja i oko 18% proteina. Plod je pre svega dijetetik, koristi se kod avitaminoze i hipovitaminoze, kao preventiva i terapija, ali uspešno otklanja i proliv neinfektivnog karaktera kod dece. Čaj se sprema od jedne kašičice osušenih i usitnjenih plodova (lakše se suši plod iz koga je isceđen sok), prelije se sa 150 ml proključale vode, ostavi desetak minuta poklopljeno i procedi. Kod proliva čaj treba koristiti 3-4 dana, 2-3 puta po šolju čaja.

U starijim izvorima plod borovnice se prepisuje za lečenje dizenterije, u dozi od 20-30 bobica dnevno koje treba jesti sveže.

Čaj se može praviti i od osušene borovnice na sledeći način: kašiku isitnjenih plodova preliti sa dve čaše hladne vode, kuvati dok se sadržaj ne prepolovi i procediti. U toku dana popiti 4 puta po četvrt šolje pre jela. Zbog tanina i pektina borovnica deluje kao blago sredstvo protiv dijareja i katara creva, raznih upala sluznice itd. Zrele borovnice su prijatno dijetetsko sredstvo za jačanje. Iz zrelih plodova spravlja se ekstrakt koji se upotrebljava za jačanje vida, jer povoljno deluje na vidni purpur, koji nam pomaže da vidimo u mraku. 

Odvar od ploda borovnice u narodnoj medicini se ranije dosta koristio za ubijanje crevnih i stomačnih bacila. I danas ga preporučuju zbog antimikrobnog i antiseptičnog dejstva kod svih prvih znakova zapaljenja creva i proliva. Zbog ovog svojstva borovnica se dodaje svakoj vrsti dijete gde je potrebno čišćenje creva. Može se spremiti u obliku kompota, gustog odvara, tinktura, a u slučaju visoke temperature sprema se kao limunada. Kao i kod sveg drugog divljeg voća, ipak je najbolje koristiti sveže plodove ili sveže ceđeni sok.

Nazad na: Namirnice

Čitanja: 5891 | Komentara: 3 | Dodaj komentar
Štampaj
Podeli


Mapa sajta | XML Sitemap | rss RSS | Bookmark and Share | Vrh strane
Designed by bgsvetionik.com | powered by BGS CMS