Nutricia Zdrava hrana
Nutricia Makrobiotika
Vaše mesto za zdravu ishranu

Matičnjak (Melissa officinalis)

Štampaj
Podeli

Autor: Marija Šarović, 08.03.2013.

Matičnjak je višegodišnja medonosna, začinska i lekovita biljka iz porodice usnatica (Labiatae ili Labiaceae). Opšti naziv melissobotanon u ranije antičko doba označavao je mnoge medonosne biljke (prema melissa ili melitta – pčela), pa je taj naziv uzet i za ovaj rod, kao i za rod Melittis, pošto pčele najviše lete na njih.
Matičnjak (Melissa officinalis)

Izuzev naziva kao što su limun-trava ili limunada, poteklih od mirisa biljke, svi drugi nazivi za matičnjak upućuju na to da je ova biljka oduvek privlačila pčele i da je medonosna: maternjak, matičja trava, matočina, medeni list, medenka, medoper, melisa, pčelarica, pčelina ljubica, pčelinjak, pčelinja metvica, pčelinja trava. Nijedna mirisna biljka ne privlači toliko pčele, a osobito maticu, kao matičnjak. Pčelarima je ovo poznato, pa ga rado sade oko svake košnice, kao i oko stabala voća.

Kad je reč o gajenju, retko koja biljka se može tako jednostavno gajiti kao matičnjak. Gaji se setvom semena ili, još brže, deljenjem busenova. Daje mnogo semena, pa se može posejati kao i svaka druga biljka. Rasađuje se u maju ili junu na stalna mesta, na rastojanju od oko pola metra struk od struka. Brži se uspeh postiže deljenjem busenova, i to bolje u jesen nego u proleće.

Biljka je dugovečna, vrlo otporna, uspeva na svim tipovima zemljišta i podnosi razne klime. Ipak, kao kultivisana biljka, matičnjak će biti i bujniji i mirisniji na dubokom, plodnom, rastresitom zemljištu gde ima dovoljno, ali ne previše vlage. Može se gajiti i u poluseni. Samoniklo raste u svetlim listopadnim šumama, po čistinama, obodima, šibljacima, u vinogradima. Počinje da se razvija naglo kad dan postane duži od noći. Ima naspramne, svetlozelene listove testeraste po obodu. Cveta od juna do avgusta, plodonosi septembra i oktobra. Domovina biljke su Sredozemlje i Azija. U našoj zemlji, pored samoniklog matičnjaka, postoji i organizovana plantažna proizvodnja. Najveće površine nalaze se u južnom Banatu. Najveći proizvođači u Evropi su Bugarska, Slovačka i Rumunija.

Blagotvorno dejstvo matičnjaka poznato je odavno, još od starih Grka i Rimljana. Zanimljiva je i, nažalost, istinita opaska Tucakova da se matičnjak visoko cenio i u starim civilizacijama i da su ga „Arapi još pre hiljadu godina gajili, a mi ni danas ne možemo da ubedimo ne samo nepismene planince nego i naše školovane inženjere i druge stručnjake da gaje ovu lekovitu, mirisnu, ukrasnu, industrijsku, začinsku, aromatičnu i medonosnu biljku“.

Sastav i dejstva

Koristi se list (Mellissae folium), koji je propisan našom farmakopejom, ali i etarsko ulje (M. aetheroleum), najvažniji lekoviti sastojak matičnjaka. Od matičnjaka se najviše ceni list, jer u drugim delovima biljke ima malo lekovitih sastojaka, osim u cvetu, koga je tako malo da nema praktičnu primenu. Pogrešno je brati ga kad cveta, jer je tada list već izgubio veći deo lekovitih sastojaka. Treba ga brati kad je razvijen, ali pre cvetanja, u vreme kad je lišće najkrupnije i ima najviše etarskog ulja. Da bi se dobio kvalitetan list matičnjaka, mora se brati po tihom, lepom i sunčanom vremenu kada više nema rose. Ubrano lišće nikako ne treba nabijati ili gnječiti, i ne treba ga prenositi u vrećama, nego u korpama ili sanducima, zbog osetljivosti listova. Čim se obere, lišće se suši u što tanjem sloju, u hladu na jakoj promaji, pod krovom ili u sušnici na temperaturi do 40 stepeni. Sušenje na višim temperaturama i na brzinu uništava praktično sve etarsko ulje, pa i miris i lekovita svojstva.

Etarsko ulje matičnjaka je lako isparljiva tečnost izvanredno prijatnog mirisa, koje se koristi ne samo u farmaciji, već i u industriji parfema i kozmetike. Veoma prijatno miriše na limun, zbog čega se biljka zove i limun-trava. Ulja u listu ima vrlo malo, a pošto se nalazi spolja, na listu u sićušnim dlakama, rukovanje biljkom mora biti izuzetno pažljivo. Ako se stalno prevrće, dlačice će pootpadati i matičnjak izgubiti lekovitost. Zbog ovoga se mora pažljivo brati i čim se osuši, odmah hermetički zapakovati u kartonske kutije obložene višestrukom debelom hartijom. Treba ga čuvati na hladnom i mračnom mestu. Etarsko ulje se najbolje sačuva kad se list presuje (u balama ili tabletama). Kao i ostala eterična ulja, i matičnjakovo brzo isparava na visokoj temperaturi, te se i miris i ukus gube kuvanjem. U svežem listu je veća količina ulja, a tokom sušenja ulje delimično ispari ili se usmoli. List matičnjaka sadrži 0,02-0,2% etarskog ulja, kod nekih sorti koje se uzgajaju u Španiji ovaj postotak ide do 0,8%, sa oko 250 različitih sastojaka, među kojima su dominantni monoterpenski aldehidi citrali (geranial, neral, citronelal, citral).

Matičnjak ispoljava sedativno, spazmolitično, karminativno i antibakterijsko delovanje. Ima dugu tradiciju upotrebe i kao dijaforetik, sedativ, digestiv, aromatizant, holeretik i emenagog. Koristan je kod svih vrsta nervnih problema, histerije, melanholije i nesanice. Čaj se koristi protiv grčeva, dispepsije, nadimanja, kolike, hroničnog bronhijalnog katara i nekih oblika astme. Treba ga probati i kod migrena i zubobolja, kao i u trudnoći kod glavobolja i vrtoglavice. Čaj od listova može se dodati i u kupku, i ovako upotrebljen izaziva zakasneli menstrualni ciklus. Zdrobljeni listovi mogu se upotrebljavati kao obloge kod rana, tumora i ujeda insekata. Koristi se i za punjenje jastuka zbog vrlo prijatnog mirisa i dejstva na nesanicu. Razni preparati u kojima se nalazi ili ekstrakt ili etarsko ulje matičnjaka upotrebljavaju se kao dodatak kupkama protiv neuralgije i reumatizma.

Koristi se za smirenje, kod poremećaja sna, migrena, stomačnih tegoba. Dokazano je i virustatsko delovanje na virus herpesa, pa se u poslednje vreme od ekstrakta lista matičnjaka proizvode preparati protiv virusnih infekcija i groznica izazvanih virusom Herpes simplex. 

U 100 grama listova matičnjaka ima 82 mg vitamina C i 5,16 mg karotina. Droga sadrži i do 14% ruzmarinske (ili rozmaricinske) kiseline, zatim hidrogensku i kafensku kiselinu, triterpene i flavonoide, gorke sastojke, tanine, šećer, skrob i pektin. Sadržaj etarskog ulja jako varira u zavisnosti od genetskog potencijala i spoljnih faktora.

Zahvaljujući složenom sastavu, matičnjak deluje na različite organe i oboljenja. Matičnjak je blag, dobar i veoma prijatan lek kod nadimanja i drugih poremećaja organa za varenje, neuralgije, histerije, neurastenije, gađenja, povraćanja i proliva. Koristi se kod neuroza želudačno-crevnog sistema, psihovegetativnih bolesti srca, migrene. Posebno se često daje trudnicama koje teško podnose trudnoću i kod kojih se često javlja gađenje i povraćanje. U ovim slučajevima, preporučuje se blag čaj od matičnjaka umesto vode. Njemu se može dodati malo soka od limuna, višanja, malina, pomorandže, iako i bez ovih dodataka ima veoma prijatan ukus.

Matičnjak jača apetit i preporučljiv je posebno kod dijeta za bolesti žuči i jetre. Deluje umirujuće, opušta glatku muskulaturu, leči nesanicu, nervozu, blage neuralgije, neurastenije i migrene, a ima i blago antiseptično dejstvo. Vekovima se ova biljka sa svojstvima tonika prepisivala u slučajevima problema sa nervima, a koristila se i u lečenju ženskih bolesti, uključujući neplodnost i neredovni menstrualni ciklus. Pošto pospešuje znojenje, upotrebljava se i kod groznice. Listove je ipak najbolje jesti sirove, po nekoliko na dan, jer je u njima najveća koncentracija etarskog ulja.  

Nazad na: Namirnice

Čitanja: 2793 | Komentara: 0 | Dodaj komentar
Štampaj
Podeli


Mapa sajta | XML Sitemap | rss RSS | Bookmark and Share | Vrh strane
Designed by bgsvetionik.com | powered by BGS CMS