Nutricia Zdrava hrana
Nutricia Makrobiotika
Vaše mesto za zdravu ishranu

Kleka - plod koji leči

Štampaj
Podeli

Autor: Marija Šarović, 10.02.2013.

Klekinje su i kod nas i u drugim balkanskim zemljama jedan od najpoznatijih i najkorišćenijih narodnih lekova. Za unutrašnju upotrebu služi kao diuretik, protiv nazeba, kašlja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i slično, a spolja se koristi u alkoholu (spiritus juniperi) ili u jakoj rakiji za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i sličnih bolesti.
Kleka - plod koji leči


Kleka ili venja je zimzelen, otporan grm visok od pola do tri metra, iz porodice čempresa
(Cupressineae ili Cupressaceae). Kod nas najviše raste po brdima i planinama, pašnjacima, retkim šumama i neobrađenim mestima i ima je u skoro čitavoj Srbiji. Mada je široko rasprostranjena vrsta, najbogatiju aromu imaju plodovi sa juga Evrope. Plod je bobica koja dozreva tek druge godine, te na istom drvetu ima i zrelih i zelenih klekinja. Od ove osobine potekao je i njen latinski naziv: juniora – mlađa, i parere – roditi, jer se prošlogodišnji plod i dalje nalazi na biljci dok se novi obrazuje. Nove bobice su prve godine zelene, a druge počinju da tamne, postaju rđavo-ljubičaste, a početkom jeseni dobijaju tamnoplavu ili ljubičastu boju pod uticajem oksidaza i taninske i smolaste materije. Bobice su obično prevučene beličastim voštanim slojem.

Klekinje se beru potpuno zrele, od kraja leta sve do duboko u jesen, što zavisi najviše od nadmorske visine. Zelene bobice se moraju odstraniti pošto nisu lekovite. Poznaju se po mrkoj boji, lakše su, šuplje, manje aromatične i nisu tako slatke kao zreli plodovi. Klekinje se suše kao žito, na tavanu u tankom sloju i češće se prevrću drvenom lopatom. Podložne su brzoj fermentaciji. Suva kleka se lakše čisti nego sirova.

Zrele bobice su veličine zrna graška, okruglaste i mesnate (juniperi fructus). Njihov miris je prijatan, balzamičan, a ukusa su slatkastog i aromatičnog. Sveža klekinja je meka i mesnata, stara je krta, šuplja i često ucrvljana. U bobici ima tri semenke.

Najviše klekinja se potroši za destilaciju etarskog ulja. Prema Tucakovu, najbolja kleka koju imamo potiče iz Deliblatske peščare, zatim iz Srbije i Bosne, i ona sadrži do 2,5% ulja, mada taj procenat može biti i viši (do 3,4%), a količina i sastav etarskog ulja bitno zavise od geografskog porekla. Plod sadrži i do 33% invertnog šećera, oko 10% smole, gorki tanoglikozid juniperozid, tanin, vosak, gumu, organske kiseline i njihove soli, kao i flavonske heterozide, sirćetnu i jabučnu kiselinu, kalcijum, kalijum, mangan, sumpor. U sto grama mladih izdanaka kleke ima 97 mg vitamina C i 0,2 mg karotina.

Sličnog sastava i upotrebe je i podvrsta obične kleke – polegla kleka ili klečica (J. nana ili J. sibirica) koja je znatno niža i sa poleglim granama, a raste i iznad visinskog pojasa u kome se javlja obična kleka. Srodnici su joj još i crvena kleka (J. oxycedrus), slična običnoj, ali veća i sa krupnijim bobicama crvenkastomrke boje, kao i pukinja (J. macrocarpa), primorska varijanta obične kleke, a upotrebljava se isto. Katran kleke ili Kadovo ulje (Oleum Cadinum) dobija se suvom destilacijom drveta crvene kleke, a ranije se koristilo za kožne bolesti, kod ekcema, šuge, psorijaze, svraba i gubitka kose. Danas je sasvim izašlo iz upotrebe. I drvo od obične kleke bilo je upotrebljavano kao sredstvo za znojenje, pa čak i za lečenje sifilisa.

Upotreba
Kleka se mnogo više upotrebljava u veterinarstvu (kao sastojak praškova za tovljenje) i u narodnoj nego u zvaničnoj medicini. Klekinje ulaze u sastav diuretičnih čajeva. Od njih se pravi i sok, a mogu služiti i za inhalaciju kod oboljenja organa za disanje i kao sredstvo za nadraživanje kože. Klekovača je poznata, veoma aromatična rakija koju su ranije kod nas više proizvodili, posebno u užičkom kraju. Upotrebljava se i kao domaći lek i dezinfekciono sredstvo. Etarsko ulje kleke u malim količinama, pored ostalog, olakšava iskašljavanje, a kleka i inače odgovara svakoj vrsti dijete. Međutim, u većim količinama može biti škodljiva, tj. može nadražiti ili oštetiti bubrege i slično. Kontraindikovana je kod bubrežnih oboljenja (nefritis, pijelonefritis), kao i u trudnoći (abortiv). Kod predoziranja ili nekih akutnih bolesti bubrega (upale) može izazvati krvarenja, crevne smetnje itd. Trudnicama se ne preporučuje, jer može izazvati kontrakcije materice. Takođe, negativno utiče na menstrualni ciklus ako se ne koristi u terapeutskim dozama.

Upotrebljivi delovi biljke su bobice, mladi izdanci, kao i komadi drveta od stabla i korena. Naša farmakopeja obrađuje i etarsko ulje, koje se dobija iz zrelih i samlevenih klekinja destilacijom. Belocrvenkasti komadi drveta od stabla, grana i korena kleke imaju vrlo malo etarskog ulja i smole i kad se zagreju odaju aromatičan miris, a ulaze u sastav diuretičnih čajeva. Drvo se koristilo u narodnoj medicini kao diuretik i dijaforetik, jer izaziva pojačano znojenje.

Čaj od klekinja priprema se tako što se jedna kašičica sitno zdrobljenih klekinja prelije šoljom vrele vode, poklopi i ostavi desetak minuta. Pije se šolja do dve dnevno, a može se piti i na dva sata po jedna rakijska čašica. Upotreba ne sme biti duga i neprekidna, jer tragovi terpentina u kleki mogu izazvati nadražaj i zapaljenje bubrega. Stoga je najbolje uzimati čaj svakog meseca, ali samo po jednu nedelju. Za izbacivanje peska i kamenčića iz mokraćnih puteva koristi se čaj pripremljen od dve kašike zdrobljenih plodova na pola litra ključale vode, ostavi se u poklopljenom sudu pola sata i procedi. Čaj treba piti sedam dana u mesecu, svaka tri sata po jednu rakijsku čašicu.

Kod želudačnih i crevnih oboljenja, kao i kod šećerne bolesti, čaj se ne zaslađuje. Nezaslađen čaj otklanja poremećaje varenja i povoljno utiče na razmenu i promet materija u organizmu. Kod bolesti disajnih organa može se zasladiti medom. Od mladih iglica ili četina spravlja se aromatičan vitaminski čaj. Kao čaj, kleka reguliše rad buburega, sprečava taloženje mokraćne kiseline, leči hronično zapaljenje bešike i prostate, odstranjuje nagomilanu vodu i koristi se kod različitih stomačnih problema.

Lekovito dejstvo kleke potiče od etarskog ulja koje uništava bakterije i rastvara masti. Kada se nanosi na kožu, prodire duboko u tkiva, zbog čega je pogodna za lečenje reumatičnih zglobova. Međutim, čisto ulje iritira i u velikim količinama i kod duže neprekidne upotrebe može izazvati zapaljenja. Etarsko ulje kleke ulazi u sastav mnogih tečnosti i masti protiv reume, a koristi se i za inhaliranje kod astme, bronhitisa i infekcije pluća. Od plodova se sa medom pravi sirup koji se koristi za lečenje bolesti pluća i poboljšanje apetita. Za bolji apetit sirup treba piti sat vremena pre obroka.

Kleka je diuretik, antiseptik, iritans, karminativ, rubefacijens, stomahik, tonik, antireumatik, antimikrob. Od najstarijih vremena je poznata kao sredstvo za pojačavanje mokraće i lečenje mokraćnih organa. Korisna je za probleme u varenju koji potiču od slabe proizvodnje kiseline, a od pomoći je i kod infekcija želuca i creva, upala i grčeva. Bobice se preporučuju za izbacivanje suvišne vode. Diuretično deluje komponenta etarskog ulja terpen, ali je značajno i njegovo iritirajuće dejstvo, pa je potreban oprez kod upotrebe.

Pinen i druge komponenete iz etarskog ulja nadražuju sluzokožu bubrega i povećavaju diurezu, što je dobro kod nekih hroničnih bolesti (pielitis, cistitis). Spolja se koristi kao sredstvo za nadraživanje kože (rubefacijens) i kod reumatskih oboljenja, naročito mišićnog reumatizma.

Za kupku je potrebno od 100 do 200 grama zdrobljenih plodova.

Kleka je prevashodno upotrebljavana kao začin koji popravlja i ukus jela i apetit, a i sprečava pojavu gasova. Suve bobice treba pre upotrebe zdrobiti kako bi se njihov ukus oslobodio. Koriste se kao začin pri spravljanju različitih jela, naročito od mesa divljači. Dodaju se kiselom kupusu, kobasicama, čorbama od mesa i ribe, voćnim želeima. Umak od klekinja je dobar kao preliv za jela od mesa ili variva od povrća. Etarsko ulje koristi se za aromatizovanje džina i kao dodatak raznim vrstama likera. U severnoj i srednjoj Evropi od klekinja se prave i pivo, vino i džem. Pošto je plod kleke lekovit – otklanja žgaravicu i teškoće u varenju, a i aromatičan je, često se upotrebljava u prehrambenoj i industriji likera.

Kleku možete naći u našoj internet prodavnici.

Nazad na: Namirnice

Čitanja: 26435 | Komentara: 4 | Dodaj komentar
Štampaj
Podeli


Mapa sajta | XML Sitemap | rss RSS | Bookmark and Share | Vrh strane
Designed by bgsvetionik.com | powered by BGS CMS