Nutricia Zdrava hrana
Nutricia Makrobiotika
Vaše mesto za zdravu ishranu

Hipertenzija

Štampaj
Podeli

Autor: dr Slobodanka Babić, 23.12.2012.

Povišeni krvni pritisak ili hipertenzija je najčešće oboljenje savremenog društva i jedan od najvažnijih uzroka raznih oblika srčane bolesti. Od povišenog krvnog pritiska u svetu pati - 10-20% osoba iznad 20 godina starosti, tj. oko 800 miliona ljudi, u Kini oko 100 miliona, a u Americi oko 60 miliona, a u Srbiji je oko 1,6 miliona osoba obolelih od hipertenzije.
Hipertenzija

Pravilnom ishranom do zdravog srca
Hipertenziju uglavnom uslovljavaju loše navike u ishrani uključujući preterano konzumiranje hrane bogate zasićenim mastima, pržene hrane, preterano uzimanje šećera, kofeina, alkohola i soli, zatim pušenje, mala fizička aktivnost, gojaznost i stres. Srčane bolesti se ponekad više vezuju za muškarce nego za žene, ali bi i žene trebalo da znaju da u menopauzi i posle nje sa smanjenjem estrogena, smanjuje se i njegov zaštitni efekat na srčani sistem. Tokom početnih faza bolesti srca ne postoje jasne indikacije o postojanju bolesti, jer se ona razvija vrlo postepeno, a simptomi bolesti postaju vidljivi kada arterije postanu ozbiljno blokirane, kao što je slučaj sa aterosklerozom. Zato se često hipertenzija naziva ''tihim ubicom" jer su njene žrtve obično nesvesne njenog prisustva do prvog infarkta. Najčešće komplikacije od hipertenzije su koronarna bolest (angina pektoris i infarkt miokarda) i moždani udar. Takođe može doći i do oštećenja bubrega, perifeme cirkulacije i oštećenja vida.

Ishrana, kao osnova prirodnog pristupa lečenja hipertenzije
Istraživanja su pokazala da osobe koje u svom životu nisu imali povišen krvni pritisak uglavnom su u svojoj ishrani koristili inegralne žitarice, voće i povrće, a veoma malo prerađenih i rafinisanih namirnica. Procenat masti u organizmu im je nizak i uglavnom su vrlo aktivni. Odnos kalijuma i natrijuma u hrani utiče na krvni pritisak i dokazano je da veći unos Soli (natrijuma) direktno utiče na pojavu hipertenzije. Hipertenzija je skoro nepoznata kod naroda koji koriste malo soli kao što su Indijanci u Južnoj Americi ili Bušmani u Africi. Suprotno, u Japanu, gde je potrošnja soli velika hipertenzija je zastupljena čak kod 40% stanovništva. Slična je situacija i u Zapadnoj Evropi i SAD. Dijeta sa malo soli sprečava zadržavanje vode i soli u organizmu i poboljšava dejstvo lekova. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije dnevno ne treba unositi više od 6 grama (1 kasika) soli dnevno, a kod starijih ne više od 2 grama. Treba imati na umu, da i neke namirnice sadrže dosta soli: suhomesnati proizvodi, mesne i riblje konzerve, konzervisano povrće, maslinke... Pored unošenja puno soli na hipertenziju utiču i veće količine zasićenih masnoća (meso, maslac, kajmak, pavlaka) kao i rafinirana hrana lišena biljnih vlakana, vitamina i mineralnih soli (beli hleb, namirnice od belog brašna, šećer, itd.). Zato je kod stanja povišenog krvnog pritiska neophodno uvesti režim pravilne zdrave ishrane.

  1. Opredeliti se za raznovrsnu niskokaloričnu ishranu. Kompleksni ugljeni hidrati integralna zrna voće i povrće su osnov takve ishrane. Biljni pigmenti, poznati kao flavonoidi, koji mogu da se nađu u povrću i voću pružaju zdravu zaštitu od bolesti srca. Ipak, s obzirom, da ugljeni hidrati imaju visok glikemijski indeks koji u organizmu izaziva povišen nivo insulina, što remeti hormonsku ravnotežu u organizmu njihov unos bi trebalo individualno nadgledati.
  2. Proteini (belančevine) su neophodni u ishrani, ali se treba osloboditi zabluda, da moraju biti životinjskog porekla. Naučno je dokazano da zrnevlje i povrće omogućavaju zdrav izvor proteina bez štetnih masti. Takođe kliničke studije su pokazale da je i konzumiranje ribe korisno u borbi protiv hipertenzije. Riblje ulje sardine, skuše, tune i lososa sadrže vredne masne kiseline omega-3 i omega-6 i da njihovo redovno konzumiranje smanjuje rizik od bolesti srca. Uzimanje sojinog sira (tofua), koji ima malo masti, a mnogo vlakana i proteina još je jedan način za očuvanje zdravog srca. Od namirnica životinjskog porekla mogu se konzumirati samo posna bela mesa i to ne više od 2-3 puta nedeljno. Mleko i mlečne proizvode treba umereno koristiti i to ne više od ½ litre obranog jogurta ili mleka dnevno ili vrlo malo posnog sira.
  3. Dodavanje malo maslinovog ulja može malo pomoći snižavanju pritiska Sa 2/3 kašike ulja može se smanjiti sistolni pritisak za oko 5 jedinica, a dijastolni za oko 4.
  4. Voda je takođe neophodna da bi se normalizovao krvni pritisak. Kako starimo uzimamo malo vode, jer gubimo osećaj za žeđ. Prema Dr Betmangeliju, rezultat toga je da nam ćelije postaju dehidrirane i da se javlja proces obrnute osmoze, voda se filtrira u ćelije iz prostora van njih i tako dolazi do povišenog pritiska. Iz istih razloga čaša vode ce pomoći da prestane i angiozni bol.
Praktični saveti
Osobe starije od 40 godina trebalo bi da proveravaju krvni pritisak bar jednom godišnje. Konzumirati hranu koja povoljno utiče na krvni pritisak: soju i proizvode od soje, pirinač, heljdu, ovsene pahuljice i mekinje, proso, povrće i voće sa puno vlakana a posebno crni i beli luk, celer, grašak, jabuke, zatim zeleni čaj, jogurt. Kalijum iz hrane utiče na snižavanje krvnog pritiska, a najviše ga ima u krompiru, paradajzu, bananama, pomorandžama, bundevama, kajsijama, breskvama, šljivama, sardinama, celeru. Na snižavanje pritiska znatno utiče i selen, a njega ima najviše upšeničnim klicama, tunjevini, crnom luku, paradajzu i prokelju. Ako je osoba gojazna neophodno je redukovati telesnu težinu. Smanjiti ili eliminisati unos soli. Izbegavati konzervisanu hranu, mesne prerađevine, slane, sireve i naročito koncentrate supa u kesicama i industrijske začine sa puno soli. Prednost dati prirodnim namirnicama, ali bez soljenja. Slediti zdrav stil života: izbegavati alkohol, kofein i pušenje; vežbati umereno najmanje 30 minuta dnevno ili šetati, voziti bicikl ili lagano plivati. Na taj način ćemo izbeći i stres, kao jedan od najvažnijih faktora rizika.

Dodaci ishrani
Izvesni dodaci ishrani mogu da pomognu održanju zdravog srca i da smanje zavisnost od prepisanih lekova. To su u prvom redu antioksidanti, naročito vitamin C i E, Bioflavonoidi, Koenzim Q10, Esencijalne masne kiseline Omega 3, Folna kiselina, Vitamin B12, Magnezijum,Selen, Lecitin, amino kiseline L-arginin i L-karnitin. Prirodni oblici dodataka su bolji od sintetičkih, tako da je poželjno koristiti pivski kvasac ili
morske alge koje sve ove elemente sadrže u idealnoj kombinaciji. Za smanjivanje holesterola preporučujemo HypoCol, preparat na bazi crvenog pirinča.

Nazad na: Ishrana i lečenje

Čitanja: 1780 | Komentara: 0 | Dodaj komentar
Štampaj
Podeli


Mapa sajta | XML Sitemap | rss RSS | Bookmark and Share | Vrh strane
Designed by bgsvetionik.com | powered by BGS CMS