Postavila Dr Slobodanka Babić, 25.12.2009.
Puno je kontroverzi vezano za upotrebu vakcine, s puno argumenata kako za tako i protiv. Oni koji su a priori za, zaboravljaju kako svaka vakcina nosi i rizike, ne samo od nuspojava vakcina već i samog razvoja imunološke reakcije, ali i stabilnosti imuniteta. Ukoliko virus malo promeni svoju genetsku strukturu da izbegne imunitet nastao vakcinisanjem (što je RNA virusima relativno lako), sama infekcija može imati daleko gore posledice nego da se osoba nije vakcinisala.
Ova je pojava opisana kao izvorni antigeni greh pre pedesetak godina. Nastaje kao posledica regulatornog odgovora: osim imuniteta (borbe protiv virusa), imunološki sistem paralelno započinje i regulatorni odgovor koji sprečava da se upala već razbukta. To je čak i jedan od temelja imunosti: sretnemo li ponovo mikroorganizam na koji smo imuni, sposobni smo ga uništiti, ali bez razvoja jače upalne reakcije i ponovnih simptoma: temperature, slabosti, boli u mišićima i drugih tegoba. Ako je virus malo promenjen, virus će “pobeći” imunološkom sistemu, ali će zbog sličnosti virusa i dalje postojati tendencija da se zaustavlja imunološki odgovor. Opisana puno puta upravo za vakcinu protiv virusa gripe, ovo je jedna od mogućih komplikacija bilo kojeg preteranog vakcinisanja.
Današnje vakcine su prilično različite od nekadašnjih. Vakcine protiv gripe su se inicijalno razvijale u korioalantoisnoj membrani običnog jajeta, a u vakcinama su završavale veće doze “umrtvljenog” virusa. Danas se ono proizvodi u staničnim kulturama, ali u vakcinama završava relativno mala količina virusnih proteina, pa se za pojačanje imunološke reakcije koriste drugačiji adjuvanti. Adjuvanti su stvari koje pojačavaju razvoj imunološkog odgovora i tako olakšavaju stvaranje imuniteta nakon vakcinisanja. Sami adjuvanti mogu biti problematični, jer nepredvidljivo podstiču imunološku reakciju, pa i na molekule protiv kojih ne želimo stvoriti imunološki odgovor. Teško je reći da li je eksplozija učestlosti bolesti poput autoimunih bolesti, atopijskog dermatitisa, alergija i astme i niza metaboličkih bolesti posledica vakcinisanja kako neki tvrde.
Moderan svet je i zagađeniji, hrana je uglavnom nekvalitetna i unistena hemikalijama svih vrsta. Danas jedemo nešto što liči na i zove se pavlaka ali to nije; hleb je brašno s aditivima koji se uopšte ne deklarišu; aceto balsamico nema ama baš nikakve veze sa originalnim receptom, a takvih je primera na stotine. Na takve laži pristajemo sami, najčešće u neznanju. Lekovi poput antibiotika koriste se totalno nekontrolisano. Uzroke modernih boljki lako nađemo na sve strane, a ne samo u vakcinaciji.
Vakcinacija nakon što prođe najintenzivniji period epidemije je, naravno, besmislena. Prema vestima, čini se da će se upravo taj besmisao i dogoditi, opet nauštrb poreznih obveznika.
Oni koji a priori odbacuju vakcinisanje, zaboravljaju da u nekim populacijama ovakvo vakcinisanje ima smisla bez obzira na rizike. Maknuti pravo zaštite tih ljudi ne bi bilo etično. Teške informacije koje dolaze o nuspojavama očekivane su ako se vakciniše veliki broj ljudi, i ako se od jedne sezone objavi nekoliko težih slučajeva komplikacija vakcinisanja, to je još uvek bolje čak i od običnog – aspirina, odnosno lekova koji sadrže acetil-salicilnu kiselinu.
Zato treba biti razuman i jasno odvagati, bez strahova nametnutih putem medija ili reklamnih kampanja. Nažalost, i u farmaceutskim kompanijama pobedili su markentinški menadzeri, a ne farmakolozi. Svima bi trebao biti cilj da se lekovi troše razumno, a ne kao da se radi o cipelama ili jogurtima. Potpuno je nesvrsishodno preventivno kupovati lekove protiv gripa. Niti jedan lek nije namenjen da se kupuje iz straha i završi u nestručnim rukama. Nažalost, nerazumni uvozi lekova podstaknuti medijskim hajkama najviše koštaju sve nas porezne obveznike. Niko od google generacije novinara i voditelja na raznim televizijama odglumljenog dramatičnog glasa i pogleda, nije istražio gde na koncu završi sav taj višak lekova kada im istekne rok trajanja.
Prijava za RSS
Štampaj
Dodaj komentar
