Zdrava hrana

Postavila Dr Slobodanka Babić, 10.12.2009.

Funkcija disajnog sistema u zdravlju i bolesti

Prva i najvažnija funkcija disajnog sistema je izmena gasova. No nije i jedina – pluća osiguravaju i ravnotežu kiselosti (pH) krvi, balans gasova, te ucestvuju u kontroli krvnog pritiska putem renin-angiotenzin sastava. Sam proces disanja nije jednostavan – vazduh koji ulazi u pluća mora se zagrejati i po potrebi ovlažiti, a uz to se moraju ukloniti čestice prašine i patogeni mikroorganizmi. To u najvećoj meri obavlja gornji disajni sastav odnosno nos i nosna šupljina koji delotvorno uklanjaju čestice procesom turbulentnog gibanja vazduha. Tako pripremljen vazduh dolazi u plućima u kontakt s velikom površinom alveola na kojima se zbiva proces izmene gasova između krvi i udahnutog vazduha. U krv ulazi kiseonik, a oslobađa se višak ugljendioksida nastalog oksidacijskim procesima u organizmu. Budući da dišemo neprestano do smrti, pluća su na redovnom udaru svega što udahnemo, od malih čestica smeća do brojnih mikroorganizama. Stoga pluća imaju impresivan imunološki sastav koji uključuje pre svega makrofage, velike stanice koje fagocitiraju, odnosno bukvalno jedu sve što dođe u pluća. Mnogi makrofagi stradaju u tom procesu, no izbacuju se zajedno sa sluzi strujanjem vazduha pomoću posebnih stanica koje imaju površinu s delovima membrane sličnih dlačicama. Te stanice se nazivaju cilijarni epitel i prikazan je na slici elektoronskim mikroskopom. Logično, ovaj se proces intenzivira tokom svake veće upale, odnosno invazije opasnih mikroorganizama. Zato je potrebno da se taj proces ne zaustavlja – što je danas uobičajena praksa medicine.

Zaboravlja se da preterana upotreba lekova protiv kašlja (antitusika) zaustavlja prirodni refleks izbacivanja nepotrebnog i štetnog materijala nastalog od mrtvih stanica, mikroorganizama i sluzi. To je razumna informacija pogotovo roditeljima koji potegnu za lekom protiv kašlja čim dete zakašlje. Ako to radite, zapamtite da taj naizgled dobar gest nastao u brizi za zdravlje deteta nije mudro rešenje. Lekovi protiv kašlja imaju smisla kod jakog i grčevitog kašlja, no i tada je dobro potegnuti za njima samo po potrebi, a probati koristiti i biljke i eterična ulja koje olakšavaju proces iskašljavanja delujući mukolitično (smanjujući viskoznost sluzi koju treba izbaciti) i ekspektorirajuće (podstičući izbacivanje putem kašlja).

Logično je da disajni sistem, koji neprestano dolazi u dodir sa spoljasnjom atmosferom, bude izložen brojnim mikroorganizmima koji se prenose vazduhom.

Disajni sistem, kao i debelo crevo, ima svoju normalnu fiziološku floru s kojim je naš organizam u ravnoteži. Tek kada dođu agresivniji mikroorganizmi i nastane oštećenje tkiva, dolazi do upalne reakcije, kao što je slučaj s virusom gripa koji je i prikazan na slici.

Postoje brojni takvi mikroorganizmi. Neki od njih ušli su u legende i verovatno i podsticu današnje paranoje oko bilo koje pandemije. To su plućna kuga, izazvana bakterijom Yersinia pestis, agresivni oblik plućnog antraksa izazvan vrstom Bacillus anthracis, te celi niz drugih bakterijskih infekcija. U doba antibiotika, bakterijske infekcije su barem privremeno pod kontrolom, no sezonski se vrlo često javljaju razne virusne infekcije. Brojni virusi mogu napasti disajni sistem: rinovirusi, respiratorni sinkcicijski virus, virusi influence i parainfluence, adenovirusi i drugi. Zgodno je to znati, pogotovo u doba kada postoji tendencija da se svaka disajna infekcija olako proglašava gripom.

Napisao: dr sc. Stribor Marković