Postavila Dr Slobodanka Babić, 05.01.2010.
Kroz milione godina evolucije, biljke su morale održavati tempo u neprestanoj trci s opasnim mikroorganizmima. Bitka nije bila jednostavna: preko 75% biljaka nosi jedan genetski "ožiljak" nekog prastarog virusa koji je davno skoro pokorio biljni svijet. Razvijale su i usavršavale brojan hemijski arsenal koji bi bio sposoban doneti malu prednost u toj trci.
Pojavom naprednijih biljnih porodica, poput Lamiaceae i Asteraceae, čini se da su biljke zaista i uspele biti korak ispred svojih problematičnih suseda. Članovi tih porodica, poput timijana, majčine dušice, mravinca, raznih lavandi svima su poznati. Proizvod njihove večne trke su eterična ulja.
Kao što im i ime govori, eterična ulja su tecnosti koje sadrže koktel raznovrsnih molekula. Neki od njih biljci služe kao hemijska obrana od opasnih mikroorganizama.
Ljudi su odavno shvatili kako mirisi biljaka nisu zanimljivi zbog mirisa samog, već su i lekoviti. Pre izuma destilacije vodenom parom, biljke s eteričnim uljima koristili smo na razne snalažljive načine. Aromatične biljke palile su se u nastojanju da se očisti prostor od “nečistih duhova,” odnosno klica uzročnika bolesti. Neki snalažljivi lopovi u Francuskoj su se već u 16. veku dosetili i u sirće dodali niz aromatičnih lekovitih biljaka, među kojima su gorki pelin, kadulja, ružmarin, timijan i cimet. Njime su premazivali tela žrtava kuge, a potom bi ih pljačkali, sigurni da se neće zaraziti. To slavno “sirće četiri lopova” (vinaigre des quatre voleurs) ustupilo je danas mesta etičnijim i modernijim načinima korišćenja lekovitih biljaka.
Otkriće destilacije vodenom parom, u početku samo zbog parfemskih razloga, pokazalo se vrlo praktičnim u dvadesetom veku kada je otac moderne aromaterapije René-Maurice Gattefossé potvrdio snažno antibakterijsko delovanje mnogih eteričnih ulja. Doba modernih antibiotika potisnulo je na neko vreme njihovu široku upotrebu, no pojavom otpornosti bakterija i na najmodernije antibiotike, te odsustvo dobrih lekova protiv virusa koji napadaju disajni sistem, polako je vratilo svest o korišćenju eteričnih ulja kao moćnih sredstava koje pomažu u lečenju bolesti disajnog sistema.
Klase biohemijskih spojeva eteričnih ulja koji deluju povoljno na disajni sistem najčešće su:
- Oksidi (cikloeteri), među kojima je vrlo učestao spoj 1,8-cineol, prisutan u mnogim biljkama poput nekih vrsta eukaliptusa, ružmarina, lovora, čajevca, ravensare... Oni pomažu iskašljavanje (deluju ekspektorirajuće) i deluju antivirusno.
- Alkoholi poput linalola i terpineola prisutni u vrstama kao što su čajevac, mandravasarotra, ružino drvo. Deluju antivirusno i antibakterijski.
- Laktoni koji deluju snažno ekspektorirajuće, prisutan u inuli.
- Fenoli poput karvakrola iz timijana satureioidesa, zatim eugenola iz klinčićevca koji deluju veoma snažno antivirusno i antibakterijski.
- Drugi spojevi poput triketona iz manuke.
Napisao: dr sc. Stribor Marković
Prijava za RSS
Štampaj
Dodaj komentar
