Zdrava hrana

Postavila Dr. Slobodanka Babić, 17.02.2009.

ZDRAVA HRANA

Prema americkoj definiciji iz 1974god., to su  namirnice koje doprinose odrzavanju fizioloske i psiholoske ravnoteze  organizma, kao i optimalnoj otpornosti   na stres, infekcije. Prema toj definiciji pivski kvasac, integralni  pirinac, psenicne klice, riblje ulje i neke druge namirnice oznacene su kao  “zdrave”.

Kasnije se taj pojam prosirio i pretvorio u pravi pokret. Naziv je  stalno u prometu iako ga nisu verifikovale svetske institucije za  hranu. Na isti nacin nastale su i prodavnice  “zdrave hrane”, pa cak i prehrambeni pogoni za proizvodnju zdrave hrane. Taj  pojam je evoluirao pa se danas pod tim pojmom podrazumevaju proizvodi od celog  zrna zitarica, riba ,maslinovo ulje bobicasto voce, obojeno povrce,  fermentisani mlecni proizvodi (probiotika).

Kada se kaze ovo je “zdravo”, a ovo “nezdravo” misli se na  neke materije iz hrane koje manje ili vise doprinose zdravlju i stimulisu  odbrambene snage organizma sa jedne strane ili sa druge strane sadrze neke  toksicne, karcerogene ili alergijske komponente. Ne moze se reci da je jaje  nezdravo ili da je pavlaka nezdrava, ali ipak ove dve namirnice treba  kontrolisano unositi, jer je u dnevnoj ishrani pozeljno sto manje zasicenih  masnoca.

Vrednost namirnica se znaci, meri na vise nacina: Prema  bioloskoj vrednosti proteina koja podrazumeva kolicinu esencijalnih amino  kiselina, Prema sadrzaju zastitnih, aktivnih materija (vitamina i minerala),  Prema odnosu zasicenih i nezasicenih masnih kiselina  itd.

Aktivnim supstancama iz hrane nazivamo sve one materije koje  u organizmu imaju bilo kakav zastitni efekat. Riblje ulje tj omega-3 masne  kiseline imaju prvorazrednu zastitnu ulogu kod upalnih i degenerativnih procesa  u organizmu jer predstavljaju gradivni  materijal za membrane svake nase celije. Pa ipak mega-3 nisu nikakav lek vec  dodatak hrani – suplement.

Do sada su istrazene brojne biljne vrste i u njima su  utvrdenesledece supstance koje imaju uticaja na zdravlje organizma :
  -brokule - aktivne supstance sulforafan, indol karabinol
  -rajcice – aktivne supstanca likopen
  -beli luk - aktivna supstanca alicin
  -jabuke – aktivne supstance elaginska kiselin ai vlaknasta  struktura
  -mrkva - beta karoten i vlaknasta struktur
  -sojino mleko i sir - aktivna supstanca genistein
  -paprikazacinska ljuta - kapsaicin
  -zeleni caj - aktivna sups. katehin
  -kukuruz zuti - lutein

Znaci, apsolutno nije svejedno sta unosimo u organizam  3-5 puta dnevno, jer svakako nije najvaznije  samo napuniti zeludac i jesti ono sto  volimo i ono sto nam prija. Morali bi da pocnemo da razmisljamo o bioloskoj  vrednosti konzumiranih namirnica i o tome sta organizmu treba.

Razvoj civilizacije i indusrijalizacije u poljoprivredi i prehrambenoj industriji doveo  je do toga  da smo u zadnih 30, pa i vise godina uglavnom konzumirali “praznu-rafiniranu  hranu”, hranu preradenu do te mere da je lisena svih vitalnih elemenata,  degradiranog nutritivnog sadrzaja koja nikako ne moze da podmiri sve dnevne  potrebe coveka. Covek je poceo da unosi “prazne kalorije”.

Kada se to shvatilo  poceli su u hranu da se dodaju razni suplementi. Tako smo dosli do  apsurda. Najpre rafiniranjem skidamo sve vitalne sastojke namirnica, a onda te  iste sastojke vracamo natrag vestackim putem.

Sada kada to znamo mozemo da objasnimo razliku izmedu zdrave i nezdrave hrane.

Pod uslovom da je higijenski ispravna, hrana nije zdrava  – jer nista u sebi ne sadrzi ni vitamine, ni minerale ni zastitne materije, tj.  Ona je potpuno  “prazna.”

Takav tip namirnica su tkz. ”snacs” proizvodi koji se nazalost  najvise serviraju nasoj deci.

FUNKCIONALNA HRANA

Pod funkcionalnom hranom se podrazumevaju proizvodi sa  potencijalnim pozitivnim delovanjem na zdravlje, uklucujuci bilo koju hranu ili  bilo koji sastojak hrane koji moze  pokazati  pozitivan efekat na zdravlje.

Ovaj termin nisu prihvatile sve zdravstvene  institucije. Mnogi nutricionisti smatraju da se samo nacin ishrane moze  klasifikovati kao dobar ili los, ali ne i same namirnice.

Funkcionalna ishrana se moze posmatrati kao treca generacija  hrane sa pozitivnim aspektom na zdravlje.

Proizvode prve generacije predstavljaju jogutr, hleb od celog  zrna, integralne zitarice i sl.

Druga generacija proizvoda se pojavila posle deset godina  kao reakcija na preveliku zastupljenost zasicenih masnoca i secera u ishrani. Ti  proizvodi su imali smanjen sadrzaj tih sastojaka.

Treca generacija tj. Funkcionalna hrana je rezultat naucnih  saznanja o povezanosti nekih sastojaka hrane i prevencije oboljenja. Kao takva, ona mora da zadovolji i zdravstvene i ekoloske kriterijume. Hrana mora biti  proizvedena uz primenu savremene biotehnologije.

Samo takva hrana moze imati zdravstveni uticaj na ljudski  ogranizam, tako sto ce pozitivno delovati na funkcionisanje gastrointestinalnog  trakta, na metabolizam kiseonika i nutritienata, razvoj fetusa i novorodencadi  itd.