Postavila Dr. Slobodanka Babić, 17.02.2009.
Zivotni vek ljudi se u proseku produzio za 30godina u odnosu na predhodni vek. Ljudi su tada ziveli u proseku 40godina, a danas zivotni vek iznosi preko 70god. Zahvaljujuci napretku medicine mnoge zarazne bolesti su reducirane ili za njih postoji adekvatan lek, vakcina, serum (variola, kolera, tuberkuloza,…). Bolesti kao posledica nedostatka vitamina (avitaminoze kao npr skorbut) danas se lako prepoznaju i vrlo uspesno lece.
Danas za medicinu problem predstavljaju hronicne, ne zarazne bolesti za koje se pored drugih faktora (naslede, zivotne navike, pusenje, smanjen afizicka aktivnost, stress ) i ISHRANA okrivljuje kao razlog nastanka.
Ishrana je, za razliku od naseg genetskog nasleda koji ne mozemo promeniti, factor na koji mozemo delovati i koji mozemo prilagodavati nasim fizioloskim potrebama.
Ishrana je proces koji podrazumeva uzimanje hrane, varenje i asimilaciju (njeno iskoriscavanje) tako da izreka “Vi ste ono sto jedete” ima puno opravdanje.
Hrana koju jedemo je kombinacija razlicitih hemijskih supstanci koje su u interakciji sa nasim organizmom da bi se obezbedile adekvatne potrebe. To znaci da ako smo preko neke namirnice uneli gvozde, a nas ga organizam ima u dovoljnoj kolicini da mu nije potreban, smanjice se apsorpcija iz creva ili ce se stvoriti jedinjenje hemosiderin, koje predstavlja rezervu gvozda ili ce se pak visak izluciti iz organizma.
Kombinacija razlicitih nutritijnasa void dobro izbalansiranij ishrani. Potrebe organizma se mogu obezbediti jedino kombinacijom razlicitih vrsta hrane jer ni jedna prirodna namirnica nema sve hranjive materije koje mogu da obezbede organizmu ono sto mu je potrebno za dobro zdravlje.
Koliko je jednom organizmu potrebno hranjivih materija zavisi od fizioloskih potreba organizma, uzrasta, pola, stepena fizicke aktivnosti i stanja zdravlja. Naravno, ne treba ni zanemariti cinjenicu da je uzimanje hrane i pod uticajem kulturoloskih, socioloskih, ekonomskih i psiholoskih faktora zivota.
Postoji optimalan unos za svaki nutrijens. Ukolko se bilo koji nutriens unese u organizam ispod ili iznad optimalne vrednosti doci ce do poremecaja u organizmu,
Razlike u ishrani i lose navike odreduju ucestalost pojavljivanja niza zdravstvenih smetnji i odreduju ucestalost pojavljivanja raznih tipova i lokacija tumora. Tome u prilog govore i statistike Americkog drustva za rak, prema kojima je nepravilna ishrana najcesci uzrok pojave raka i to cak u 35 odsto slucajeva.
Dugogodisnja su istrazivanja pokazala da npr., crna kafa igra znacajnu ulogu u pojavi malignog tumora na gusteraci; da i ne govorimo o vezi duvana i raka pluca, grla i zeluca.
Dokazana je i uloga nepravilne ishrane u nastanku oboljenja srca i krvnih sudova. A svaki drugi stanovnik nase planete umire upravo od tih bolesti. Visok pritisak, povisen secer i masnoce u krvi su ono sto lekari zovu “faktorom rizika“ za infarkt.
Nastajanje lipoproteina niske gustine koji prenosi holesterol do zidova arterija u neposrednoj je vezi sa preteranim uzimanjem belog secera i slatkisa, a osobe koje su sklone povisenim masnocama u krvi treba da budu krajnje umerene u koriscenju masa i mesnih proizvoda, zatim mleka i mlecnih proizvoda, a donekle i jaja kod kojih je nesto drugaciji slucaj jer sadrze lecitin koji pomaze organizmu u razgradnji holesterola.
Ipak, treba istaci da je osim ishrane, vazno pripaziti i na ostale uzroke kardiovaskularne bolesti kao sto su: premalo kretanja, psihicki stres i nasledni factor.
Osim kardiovaskularnih i malignih bolesti, koje svakako predstavljaju glavni bauk za modernog coveka i niz drugih zdravstvenih problema je izazvano losim navikama u ishrani: hronicna opsipacija (zatvor), colitis i ulcerozni colitis, diabetes, gastritis, ulkus na zelucu i dvanaestopalacnom crevu. To se odnosi i na giht, kod kojeg treba iz prehrane potpuno izbaciti namirnice koje sadrze purine, poput graska, pasulja, mesnih eksrakata i raznih riba .
Zakljucimo: pravilna ishrana moze igrati presudnu ulogu u sprecavanju nastanka mnogih bolesti i da se mudrim izborom hrane mozemo suprostaviti bolestima i u preventivnom i u terapijskom smislu.
Prijava za RSS
Štampaj
Dodaj komentar
