Zdrava hrana

Postavila Dr. Slobodanka Babić, 17.02.2009.

Starost I  bolest nisu bezuslovno povezani. Moguce je doziveti duboku starost bez bolesti I  patnje, vodeci fizicki I mentalno aktivan I srecan zivot. Da li cemo to postici  zavisi od genetske predispozicije, ali I od faktora rizika koji uticu na  zdravlje, a to su:

1. ekologija  - zagadenje zivotne sredine
2. ishrana – velike kolicine  masnoca, soli , secera, sve je to usko povezano  sa kardiovaskularnim, malignim oboljenjima,  alergijama itd. Prakticno svi proizvodi koje koristimo u ishrani izlozeni su  hemijskim faktorima koji unistavaju nase zemljiste I okruzenje.
3. stres - ritam zivota je  postao intenzivniji, a istovremeno monotoniji
4. fizicka neaktivnost
5. pusenje duvana
6. zloupotreb alkohola  I droga

Na faktore rizika  mozemo uticati, kontrolisati ih  I usmeravati u pozitivnom pravcu, jer svako  od nas nosi sopstvenu odgovornost za zdravlje. Ekonomski, drustveni, medicinski  faktori su bitni  ali  pojedinac je taj  koji donosi kljucnu odluku  o nacinu svog  zivota.

Svaki covek treba da bude  svestan da je on najodgovorniji za svoje zdravlje: ni roditelji  ni ucitelji, ni lekari, ni drustvo u  celini, koliko smo mi sami.

Znaci ,moc ocuvanja zdravlja  lezi u nama , ali odakle poceti?

Savremena preventivna medicina  ukazuje da hronicne degenerativne bolesti izaziva  uzajamno dejstvo svih navedenih faktora I da  se zdrav nacin zivota moze postici samo akcijom na vise polja, ali je ishrana  podrucje sa koga najdelotvornije mozemo zapoceti pozitivne zdravstvene promene.

Ako ucinimo ishranu  uravnotezenom, mnoge druge izmene ce ici lakse. Organizam cemo uciniti mentalno  I fizicki otpornijim, tako da ce lakse podnositi mentalni stres I fizicku  aktivnost  I lakse ce obavljati  svakodnevne obaveze.
 

DESET NJAVAZNIJIH NAPOMENA ZA SVAKODNEVNU OPTIMALNU ISHRANU

1. ODLUCITE SE  ZA PRIRODNE ORGANSKI GAJENE I INTEGRALNE NAMIRNICE (4 porcije dnevno zitarica  kao sto su mrki pirinac, proso, raz, ovas, psenica, kukuruz u vidu cerealija,  pahuljica, hleba I testenine)

2. OBOJITE  SVOJU ISHRANU (do pet porcija  tamnozelenog, lisnatog, kupusastog  i  korenastog povrca kao sto su sargarepa, kukus, prokelj, brokoli, spanac,  grasak, boranija , blitva, spanac, paradajz…)

3. SVEZE  VOCE  (tri puta dnevno kao sto su jabuke,  kruske, sljive,  kajsije, banana,  bobice, dinje, ili citrusno voce)

4. MAHUNARKE  (pasulj, socivo, soja  1-2 porcije dnevno)

5. JEDNA VRHOM  PUNA KASICICA MLEVENIH SEMENKI

6. JEDNA  KASIKA HLADNO CEDENOG ULJA TIH SEMENKI  (kao dodatak salatama ili na kraju pripeme jela)

7.  Sest casa  dnevno VODE,  PRIRODNIH SOKOVA, BILJNIH  ILI VOCNIH CAJEVA

8. PROTEINSKA  HRANA ZIVOTINJSKOG POREKLA (meso, riba, mleko I mlecni proizvodi) ili  PROTEINSKE ZAMENE BILJNOG POREKLA,   neophodne su svakog dana, ali u umerenom kolicinama - dnevno. Uzimajte  toliko grama belancevina koliko je vasa telesna masa u gramima. Preporuka je da  se meso zameni ribom, a od mlecnih proizvoda preporucuje se samo niskokaloricni  obrani jogurt I nemasni sirevi)

9. Izbegavajte  PRZENU, ZAGORELU  I PREPECENU HRANU, hidrogenisane  masnoce I suvisne masnoce zivotinjskog porekla.

10. Izbegavajte  BELI SECER u bilo kom obliku, a takode I RAFINISANE  I   PRERADENE NAMIRNICE, sa dodatkom hemijskih aditiva, I svedite na  minimum unosenje alkohola, kafe, - dakle najvise jedno pice dnevno (to jest,  jedna soljica kafe, jedna casa vina, jedno malo pivo, ili jedna casica  zestokog pica ).